USAMLJENIK Ežen Jonesko
Jedini roman jednog od najvecih dramskih pisaca 20. veka Ežena Joneska “Usamljenik”, objavljen je još 1973, a ovo je njegovo prvo objavljivanje na srpskom jeziku.
Često sam sebi govorio da sam nesrećan zbog dnevnih novina. Na čitavom svetu nema ničega do masovnog ubijanja, pobuna, ubistava iz strasti, zemljotresa, požara, anarhije i tiranije. Praktično, gotovo uvek sam sumoran. Možda zato što previše čitam novine. Neću ih više čitati. Imamo sreće da živimo na poslednjem delu zemlje koji još ne izgara u plamenu. Iskoristimo to. – Zar nije sramotno živeti bez cilja? – pitao me je jednoga dana Pjer Rambul ili Žak, ne sećam se.
Zatim sam otišao da se ispružim na divanu s novinama u rukama koje mi je Žan kupila. Otac je sekirom ubio suprugu i sina dok su spavali. Žena je pištoljem ubila supruga i kćer dok su spavali. Verenici su izvršili samoubistvo u hotelskoj sobi. Šezdesetogodišnji zemljoradnik ubio je pedesetogodišnjeg komšiju lovačkom puškom koji je bio lovokradica. Konačno su pronašli telo devojke koja je nestala, potpuno naduveno jer je nađeno u Seni. Francuz oženjen za Japanku, koja ga je ostavila zbog Nemca, izvršio je harakiri. Potencijalni samoubica otvorio je plin želeći da izazove eksploziju i izvrši samoubistvo. Ispod ruševina pronašli su ga živog, ali su nađeni leševi prvih suseda, bračnog para penzionera i njihovog unuka koji su poginuli od eksplozije. Negde se vodio rat. U jednoj bici poginulo je deset hiljada ljudi, a petnaest hiljada je ranjeno. U Americi avion je eksplodirao tokom leta, a drugi u Aziji se zapalio dok je sletao. U jednom avionu svi putnici su uzeti za taoce, a to su učinili pripadnici desničarske organizacije, dok su jedan oteli pripadnici ekstremne levice. U Africi pobune. Pošto su se oslobodili ropstva i dobili nezavisnost, neka plemena su počela međusobno da se ubijaju kao pre oslobođenja. Nezavisnost im je omogućila da se vrate tradicionalnim običajima. Očigledno nije bilo utešno. Svet će nestati zbog nedostatka kiseonika. Astronauti se vraćaju na mesec. Nova filozofija želje predviđa porast broja karnevala. Vatikan preporučuje ljubav i milost među ljudima. Međunarodna organizacija sa sedištem u Jokohami, traži od ljudi da se međusobno ubijaju sa radošću. Interesantno. Čini mi se, i uveren sam da je tačno, da se ne može ubijati sa radošću. Da bi neprestano ubijao neophodna je enrgija puna gneva. Od početka građanskog rata, u jednoj udaljenoj zemlji, ima preko milion žrtava. Neprijateljske strane pomažu tri velike sile, koje ih neprekidno snabdevaju oružjem.
Trebalo je da pravim porodicu. Imati decu. Čovek je stvoren za to, baš je lepo kad su deca mala. Onda kada deca rastu i roditelji stare, nađu im se da im pomognu da ne umru u bedi. Umreti sam, napušten od svih je još tužnije nego živeti sam. Nisam znao šta me očekuje. Ona je imala muža s kojim se nije dobro slagala ali je on bio bolestan. Odgajili su sina koji ih je napustio. Sin je imao dobru dušu, ali je zaboravio na roditelje zbog supruge. Žan je imala i kćer, koju su takođe lepo odgojili i koja je imala dobru dušu. Barem je imala. I kćer je dobila sina koji je ubrzo umro nakon čega je ona ostavila muža. Vratila se kući, zatim je ponovo otišla, počela je da živi svoj život. Povremeno čuju vesti o njoj od različitih rođaka, izgleda se drogira, a toliko su se brinuli o njoj! Deca su nezahvalna. Ubijate se zbog njih, nije lako odgajati ih, kada odrastu odlaze, zaboravljaju sav napor koji ste uložili zbog njih. Možda je bolje nemati decu, a možda nije loše ni imati ih, ali da budu dobri, a ne nezahvalni. Ne može se verovati u zahvalnost nezahvalnih.
- Jezik originala: francuski
- Broj strana: 126
- ISBN: 978-86-87515-21-5
- Dimenzije: 21 x 14 cm
- Cena: 600,00